УЧЕНИЦИ И ПОТОМЦИ РАТНИКА ОБЕЛЕЖИЛИ 107. ГОДИШЊИЦУ СМРТИ ПОЕТЕ МИЛУТИНА БОЈИЋА

МИЛУТИН БОЈИЋ, ПЕСНИК БОЛА И ПОНОСА Поводом  107.  годишњице преране смрти великог српског песника, драмског писца, књижевног критичара,  учесника отаџбинских и ослободилачких балканских ратова и Великог рата,  Милутина Бојића (1892 – 1917), код споменика подигнутог у Београду у његову част, на раскршћу улица Милутина Бојића и Палмотићеве, окупили су се чланови Савеза потомака ратника Србије 1912 -1920 и ученици Прве београдске гимназије да достојно обележе дан када је ова људска громада напустила овоземаљски  свет и стала у строј бесмртних јунака, који су Краљевини Србији,  али и осталим народима  бивше Краљевине Југославије (Хрватима, Словенцима, Црногорцима, Македонцима, Муслиманима …) донели дугоочекивану слободу. Подсећајући на дела и јунаштво великог српског песника, Милутина Бојића, који је умро од туберкулозе веома млад, у двадесет и петој години живота у Солуну,  у име Савеза окупљене је поздравио председник Иван Стратимировић. Присутним се обратио  и представник Градске општине  Стари град господин Александар Пуача, а затим, бираним речима…